Magnetna rezonanca celog tela može povećati sigurnost dijagnoze amiotrofične lateralne skleroze

Nova studija iz Francuske pokazala je da uključivanje procene mišića pomoću magnetne rezonance celog tela može pomoći u sigurnijem postavljanju dijagnoze amiotrofične lateralne skleroze. Reč je o bolesti kod koje dolazi do oštećenja motornih neurona, specijalizovanih nervnih ćelija koje omogućavaju pokretanje mišića.

Dijagnoza ove bolesti često je složena, jer ne postoji jedan siguran biološki marker kojim se bolest može potvrditi. Zbog toga se koriste neurološki pregled, elektromiografija i kriterijumi koji procenjuju koliko dokaza postoji za zahvatanje različitih delova motornog sistema.

Zašto je dijagnostika ove bolesti zahtevna

Kod amiotrofične lateralne skleroze mogu biti zahvaćeni gornji i donji motorni neuroni. Gornji motorni neuroni prenose signale od mozga ka kičmenoj moždini, dok donji motorni neuroni prenose signale od kičmene moždine ka mišićima.

Za postavljanje dijagnoze važno je dokazati znake poremećaja u oba sistema. Ipak, zahvatanje donjih motornih neurona ponekad se teško potvrđuje uobičajenim metodama. Kada se takvi znaci ne uoče jasno, stepen sigurnosti dijagnoze može ostati niži.

Uloga elektromiografije

Elektromiografija je jedna od glavnih metoda za procenu rada donjih motornih neurona. Ovim pregledom meri se električna aktivnost mišića u mirovanju i pri pokretu.

Iako je veoma važna u dijagnostici, elektromiografija ima i ograničenja. Pregled je invazivan i obično se ispituje ograničen broj mišića. Zbog toga se može dogoditi da zahvatanje donjih motornih neurona bude potcenjeno, naročito ako promene postoje u mišićima koji nisu obuhvaćeni pregledom.

Šta donosi magnetna rezonanca celog tela

Magnetna rezonanca celog tela omogućava prikaz mišića u više regija tokom jednog pregleda. Za razliku od elektromiografije, koja zahteva odvojeno ispitivanje pojedinačnih mišića, magnetna rezonanca može da prikaže širi raspored promena u telu.

U ovoj studiji posebna pažnja bila je usmerena na dva nalaza u mišićima:

• edem mišića, odnosno otok povezan sa nakupljanjem tečnosti
• masnu infiltraciju, odnosno zamenu mišićnih ćelija masnim ćelijama

Istraživači su ispitivali da li ove promene mogu da posluže kao zamenski pokazatelji zahvatanja donjih motornih neurona.

Kako je sprovedeno istraživanje

Studija je obuhvatila 47 osoba kod kojih se sumnjalo na amiotrofičnu lateralnu sklerozu. Istraživači su najpre koristili podatke iz neurološkog pregleda i elektromiografije, a zatim su u procenu dodali nalaze magnetne rezonance celog tela.

Za razvrstavanje slučajeva korišćeni su Awaji kriterijumi. Ovi kriterijumi slučajeve razvrstavaju kao moguću, verovatnu ili sigurnu amiotrofičnu lateralnu sklerozu, u zavisnosti od količine dokaza o zahvatanju gornjih i donjih motornih neurona.

Prva procena bez magnetne rezonance celog tela

Kada su korišćeni samo neurološki pregled i elektromiografija, slučajevi su razvrstani na sledeći način:

• 51,1 odsto slučajeva svrstano je u moguću amiotrofičnu lateralnu sklerozu
• 40,4 odsto slučajeva svrstano je u verovatnu amiotrofičnu lateralnu sklerozu
• 8,5 odsto slučajeva svrstano je u sigurnu amiotrofičnu lateralnu sklerozu

Tokom dve godine praćenja kod učesnika se nije pojavila nijedna druga dijagnoza koja bi objasnila simptome. Ovaj podatak dodatno podržava početnu sumnju na amiotrofičnu lateralnu sklerozu.

Šta se promenilo kada je dodata magnetna rezonanca

Nakon prve procene, istraživači su u dijagnostički postupak uključili nalaze magnetne rezonance celog tela. Edem mišića i masna infiltracija posmatrani su kao mogući znaci poremećaja donjih motornih neurona.

Kada su za dokaz zahvatanja donjih motornih neurona bila potrebna oba nalaza, i edem i masna infiltracija, sigurnost dijagnoze porasla je kod približno 15 odsto učesnika. Neki slučajevi koji su ranije bili označeni kao mogući prebačeni su u verovatne ili sigurne, dok su neki verovatni slučajevi prebačeni u sigurnu kategoriju.

Kada je posmatran samo edem mišića, sigurnost dijagnoze porasla je kod približno jedne četvrtine slučajeva. Posle takvog ponovnog razvrstavanja, 17 odsto učesnika imalo je sigurnu dijagnozu amiotrofične lateralne skleroze.

Zašto je edem mišića posebno važan nalaz

Dodatne analize pokazale su da se edem mišića često poklapao sa znacima poremećaja donjih motornih neurona na elektromiografiji. Ipak, magnetna rezonanca je otkrila i oblasti mogućeg zahvatanja koje elektromiografija nije registrovala.

To znači da otok mišića na magnetnoj rezonanci može odražavati rane obrasce gubitka nervne kontrole nad mišićem. Takav nalaz može biti koristan kada se pokušava povećati sigurnost dijagnoze, posebno u situacijama kada uobičajeni testovi ne daju dovoljno široku sliku.

Masna infiltracija kao znak naprednijeg zahvatanja

Za razliku od edema mišića, masna infiltracija pokazala je slabu povezanost sa nalazima elektromiografije. Istraživači smatraju da bi to moglo značiti da masna infiltracija više odražava kasnije ili naprednije promene u mišiću.

Kada mišićne ćelije bivaju zamenjene masnim ćelijama, to može ukazivati na trajnije promene u strukturi mišića. Zbog toga ovaj nalaz može imati drugačije značenje od edema, koji bi mogao biti korisniji u ranijoj dijagnostičkoj proceni.

Magnetna rezonanca kao dopuna, ne kao samostalna potvrda bolesti

Istraživači su naglasili da se edem mišića mora tumačiti oprezno. On može biti koristan pokazatelj zahvatanja donjih motornih neurona, ali nije specifičan samo za amiotrofičnu lateralnu sklerozu.

To znači da nalaz edema ne može samostalno potvrditi bolest. Potrebno ga je posmatrati zajedno sa kliničkom slikom, neurološkim pregledom i elektrofiziološkim nalazima, uključujući elektromiografiju.

Najveća vrednost magnetne rezonance celog tela nalazi se u tome što može dopuniti postojeći dijagnostički postupak i pomoći da se zahvatanje mišića sagleda šire.

Ograničenja studije

Studija ima nekoliko ograničenja. Analiza snimaka magnetne rezonance oslanjala se na procenu lekara, a ne na kvantitativna merenja. To znači da su rezultati mogli zavisiti od iskustva i tumačenja stručnjaka koji su pregledali snimke.

Drugo važno ograničenje je to što edem mišića nije nalaz koji pripada isključivo amiotrofičnoj lateralnoj sklerozi. Zbog toga se ne može koristiti kao dokaz specifičan samo za ovu bolest.

Istraživači su preporučili da se nalazi provere u većim grupama učesnika i u više kliničkih centara. Takav pristup mogao bi da pokaže koliko se rezultati mogu primeniti u široj medicinskoj praksi.

Mogući značaj za praćenje toka bolesti

Pored dijagnostike, buduća istraživanja mogla bi da ispituju da li magnetna rezonanca celog tela može pomoći u praćenju napredovanja amiotrofične lateralne skleroze. Još jedno važno pitanje jeste da li promene na mišićima mogu pružiti informacije o prognozi.

Ako se dodatnim istraživanjima potvrdi vrednost ove metode, magnetna rezonanca celog tela mogla bi postati korisna dopuna postojećim pregledima. Posebno bi mogla pomoći u proceni mišića koji se ne ispituju elektromiografijom, a u kojima već postoje rani znaci poremećaja.

Šta studija pokazuje o savremenoj dijagnostici

Nalazi francuskih istraživača pokazuju da magnetna rezonanca celog tela može povećati dijagnostičku sigurnost kada se uključi u procenu osoba sa sumnjom na amiotrofičnu lateralnu sklerozu. Najkorisniji nalaz u ovom istraživanju bio je edem mišića, jer je bolje odgovarao znacima poremećaja donjih motornih neurona.

Ova metoda ne zamenjuje neurološki pregled i elektromiografiju, ali može pružiti dodatne informacije o mišićima u celom telu. Zbog toga se njen najveći potencijal vidi u pažljivo odabranim slučajevima, gde je potrebno povećati sigurnost dijagnoze.