Magnetna rezonanca

Magnetna rezonanca (MR) je bezbolna i neštetna dijagnostička metoda koja uz pomoć snažnih magneta i radio-talasa stvara izuzetno detaljne snimke unutrašnjih organa i tkiva. Ova savremena tehnologija ne koristi rendgensko zračenje, pa se smatra jednom od najbezbednijih medicinskih procedura. Najčešće se primenjuje za otkrivanje promena u organizmu, postavljanje precizne dijagnoze ili praćenje toka lečenja. MR je posebno koristan za prikaz mekih tkiva i organa koji nisu vidljivi na običnom rentgenskom snimku - na primer, mozak, nervi, mišići, ligamenti i tetive vide se mnogo jasnije na MR snimku nego na klasičnom RTG ili CT pregledu. Zahvaljujući toj sposobnosti da pruži trodimenzionalni uvid u unutrašnjost tela, magnetna rezonanca pomaže lekarima da uoče sitne detalje i promene koje drugi metodi ne mogu tako jasno otkriti.

Kada se preporučuje MR pregled?

Magnetna rezonanca se najčešće preporučuje kada simptomi ili nalazi ukazuju na potrebu za detaljnijim uvidom u unutrašnje strukture tela. Primeri situacija u kojima lekari upućuju pacijenta na MR uključuju:

• Neurološke tegobe - učestale glavobolje, vrtoglavice, trnjenje ili slabost u ekstremitetima mogu biti razlog za MR snimanje glave ili kičmene moždine, kako bi se otkrilo postoji li neko oštećenje nervnog tkiva, tumor ili drugo oboljenje.
• Povrede i bol u zglobovima - kada se sumnja na pokidane ligamente, oštećenu hrskavicu ili drugu povredu kolena, ramena ili drugog zgloba, MR može detaljno prikazati mekana tkiva koja nisu vidljiva na rendgenu.
• Promene u unutrašnjim organima - ukoliko ultrazvučni ili drugi nalazi ukažu na moguće abnormalnosti u organima grudnog koša, stomaka ili karlice (npr. na jetri, bubrezima, mozgu, dojkama), magnetna rezonanca obezbeđuje jasniju sliku tih struktura radi daljeg razjašnjenja dijagnoze.
• Praćenje postojećih oboljenja - kod već dijagnostikovanih bolesti, poput multiple skleroze ili tumora, redovni MR pregledi se koriste za praćenje napredovanja bolesti i efekata terapije.

Šta može otkriti magnetna rezonanca?

Osim što pomaže da se razjasne uzroci tegoba, magnetna rezonanca vrlo detaljno prikazuje anatomiju i može otkriti promene koje druge dijagnostičke metode ne uočavaju tako jasno. Najčešće se ovom metodom snimaju sledeći delovi tela:

• Mozak i nervni sistem - na MR snimku mozga se jasno vide moždane strukture i slojevi, što omogućava otkrivanje tumora, aneurizmi, multiple skleroze i drugih neuroloških oboljenja.
• Kičma i zglobovi - MR detaljno prikazuje pršljenove kičme, međupršljenske diskove i okolna mekana tkiva. Na taj način mogu da se uoče promene poput diskus hernije, suženja kičmenog kanala ili oštećenja ligamenata i hrskavice u zglobovima.
• Trbušna i grudna duplja - organi kao što su srce, jetra, žučna kesa, bubrezi, slezina, creva i pankreas mogu se snimiti MR aparatom radi dijagnostike tumora, upala ili strukturnih anomalija. MR može prikazati i krvne sudove (MR angiografija) te otkriti suženja ili proširenja na njima.
• Karlični organi i dojke - prikaz materice, jajnika i prostate magnetnom rezonancom pomaže u dijagnostici tumora ili drugih promena ovih organa. MR snimanje dojki može biti korisno uz mamografiju, kada je potrebno detaljnije sagledati tkivo dojke.

Priprema pre pregleda

Pre snimanja magnetnom rezonancom pacijentu se daju jasna uputstva o pripremi. Potrebno je ukloniti sav nakit, sat i druge metalne predmete (sa odeće i iz džepova), jer jak magnet može privući metal. Pacijentu se daju informacije o toku pregleda i popunjava upitnik kako bi se proverilo postoji li nešto što može predstavljati rizik (na primer ugrađen pejsmejker, metalni implant ili trudnoća). Ukoliko pacijent ima nešto što bi moglo da reaguje u magnetnom polju, lekar - specijalista radiologije procenjuje da li se pregled može bezbedno obaviti ili se treba odabrati druga dijagnostička metoda. Pacijentu se po potrebi oblači bolnička odora kako bi se izbegle metalne kopče ili dugmad na ličnoj odeći.

Tok pregleda

Osoblje pomaže pacijentu da legne udobno na specijalan pokretni sto koji se uvlači u MR uređaj (tunel u kom se nalaze magneti). Glava ili deo tela koji se snima fiksira se posebnim štitnicima da bi se obezbedila mirnoća. Pre početka snimanja pacijentu se stavljaju slušalice ili čepići za uši, jer aparat tokom rada proizvodi glasne, ritmične zvuke. Ta buka je normalna pojava koja znači da uređaj snima i prikuplja podatke. Tokom celog pregleda neophodno je mirno ležati, kako bi snimci bili jasni i oštri.

Za vreme snimanja radiološki tehničar posmatra pacijenta iz susedne prostorije preko zaštitnog stakla i putem video kamere. Pomoću interfona postoji mogućnost dvosmerne komunikacije - tehničar može da pita pacijenta kako se oseća i da da uputstva, a pacijent može da signalizira ako ima nekakav problem ili nelagodnost. Po potrebi, traži se da pacijent nakratko zadrži dah ili izvrši neki manji pokret, u cilju što boljeg snimanja određenih organa.

U pojedinim slučajevima koristi se kontrastno sredstvo koje pomaže da se određene promene ili strukture vide jasnije. Kontrast se daje kroz malu venu na ruci i većina pacijenata ga podnosi bez ikakvih problema. Moguće je da se oseti kratkotrajna hladnoća u ruci ili blagi metalni ukus u ustima, što brzo prolazi i ne predstavlja opasnost.

Trajanje i osećaj tokom pregleda

Snimanje magnetnom rezonancom može trajati od petnaestak minuta do čak sat i po, u zavisnosti od regije koja se snima i broja potrebnih snimaka. Većina pregleda traje oko pola sata. Sam pregled je bezbolan - tokom boravka u aparatu pacijent ne oseća ništa osim vibracija i čuje zvuke rada uređaja. Razumljivo je da neki pacijenti osećaju blagu nelagodu zbog boravka u ograničenom prostoru, ali moderni MR aparati imaju relativno šire tunele i osvetljeni unutrašnji prostor, a pacijentu je glava u većini slučajeva blizu otvorenog dela aparata, što znatno umanjuje osećaj skučenosti.

Posle pregleda

Nakon što snimanje bude završeno, pokretni sto se izvlači iz aparata i pacijent silazi. Posle MR pregleda nema potrebe za oporavkom. Pacijent može odmah nastaviti sa svojim uobičajenim aktivnostima. Magnetna rezonanca je neinvazivna i ne ostavlja nikakve posledice na zdravlje.

Rezultate pregleda analizira specijalista radiolog, koji zatim priprema nalaz sa opisom uočenih promena. Taj nalaz se prosleđuje lekaru koji je pacijenta uputio na MR, nakon čega se u dogovoru sa pacijentom planiraju dalji koraci u lečenju ili dijagnostici.