Šta su bubrezi?

Bubrezi su dva organa u obliku pasulja, svaki veličine šake. Smešteni su ispod grudnog koša, po jedan sa svake strane kičme.

Zdravi bubrezi filtriraju krv svakog minuta, uklanjajući otpadne materije i višak vode za stvaranje urina. Urin teče od bubrega do bešike kroz dve tanke mišićne cevi koje se nazivaju ureteri, po jednu sa svake strane bešike. Bubrezi, ureteri i bešika su deo urinarnog trakta.

Šta su ciste na bubrezima?

Cista bubrega je vrećica ispunjena tečnošću koja raste u bubrezima, organima u obliku pasulja koji filtriraju otpad iz krvotoka kako bi proizveli urin. Možda imate jednu cistu ili više njih - na jednom bubregu ili na oba.

Ciste su greneralno vrećice ispunjene tečnošću, a kada se pojave u bubregu, nazivaju se bubrežne ciste. Postoje dve vrste bubrežnih cista: jednostavne ciste i policistična bolest bubrega.

Jednostavne ciste su pojedinačne ciste koje se formiraju na bubrezima. Imaju tanke zidove i sadrže tečnost nalik vodi. Jednostavne ciste ne oštećuju bubrege niti utiču na njihovu funkciju.

Policistička bolest bubrega je nasledno stanje koje uzrokuje stvaranje mnogih cista na bubrezima. Ove ciste mogu oštetiti bubrege dok rastu.

Ciste su obično bezopasne. Pošto često ne izazivaju simptome, možda nećete ni shvatiti da ih imate dok ne dobijete skeniranje slike iz nekog drugog razloga.

Koje su cistične bolesti bubrega?

Cistične bolesti bubrega su genetski ili stečeni poremećaji koji dovode do formiranja cističnih struktura unutar bubrega. Ove bolesti mogu uzrokovati povećanje veličine bubrega, smanjenje funkcije bubrega i potencijalne komplikacije. Evo nekoliko ključnih cističnih bolesti bubrega:

• Autosomno dominantna policistična bubrežna bolest: Nasleđuje se autosomno dominantno, što znači da samo jedan roditelj treba preneti mutirani gen. Karakteriše se rastom brojnih cista u oba bubrega. Simptomi su: Povećanje veličine bubrega, hipertenzija, bol u leđima, krv u mokraći i smanjenje funkcije bubrega tokom vremena.
• Autosomno recesivna policistična bubrežna bolest: Nasleđuje se autosomno recesivno, što znači da oba roditelja moraju preneti mutirani gen. Ova bolest se obično dijagnostikuje kod novorođenčadi ili dece. Simptomi su: Veliki, cistični bubrezi, hipertenzija, problemi s disanjem i funkcijom jetre.
• Jednostavne bubrežne ciste: Benigni fluidno ispunjeni proctor unutar bubrega koji nisu povezani s genetskim faktorima. Simptomi su: Obično nema simptoma, često se otkrivaju slučajno tokom dijagnostičkih pregleda.
• Multikistična displazija bubrega: Stečena bolest koja se obično javlja tokom fetalnog razvoja, karakteriše se nepravilnim rastom cističnih formacija. Simptomi su: Povećanje veličine bubrega, hipertenzija, moguće abnormalnosti mokraćnog sistema.
• Složene bubrežne ciste: Ciste s kompleksnom strukturom koje se prate zbog potencijalnog rizika od raka. Simptomi su: Promene u veličini i obliku cista, moguće manifestacije raka.

Važno je napomenuti da je tačna dijagnoza ovih cističnih bolesti bubrega ključna za odabir odgovarajućeg tretmana i pravilno upravljanje pacijentovim zdravljem.

Simptomi cističnih bolesti bubrega

Simptomi cističnih bolesti bubrega mogu varirati u zavisnosti od vrste i težine oboljenja. Dve glavne genetske cistične bolesti bubrega su autosomno dominantna policistična bolest bubrega i autosomno recesivna policistična bolest bubrega. Mogući simptomi su:
Autosomno dominantna policistična bubrežna bolest:

• Bol u leđima: Bol u donjem delu leđa može biti uzrokovan rastom cista.
• Povećanje veličine abdomena: Povećane ciste mogu izazvati oticanje stomaka.
• Hipertenzija (visok krvni pritisak) : Oštećenje krvnih sudova u bubrezima može dovesti do hipertenzije.
• Krv u mokraći (hematurija) : Ciste koje oštećuju krvne sudove mogu izazvati krvarenje u mokraći.
• Problemi s bubrezima: Postepeno smanjenje funkcije bubrega može uzrokovati probleme s filtracijom otpadnih produkata iz krvi.
• Infekcije urinarnog sistema: Zastoji mokraće i otežan protok mogu povećati rizik od infekcija.

Autosomno recesivna policistična bubrežna bolest:

• Povećani bubrezi: Veliki, cistični bubrezi su često prisutni od rođenja.
• Problemi s disanjem: Ciste koje pritiskaju pluća mogu uzrokovati respiratorne probleme.
• Hipertenzija: Visok krvni pritisak može biti prisutan, često čak i u detinjstvu.
• Problemi s jetrom: Ciste se mogu formirati i u jetri, što može uticati na njen normalan rad.

Važno je napomenuti da neke cistične bolesti bubrega mogu biti asimptomatske u ranim fazama, dok se simptomi često pojačavaju s vremenom. Rani dijagnostički pregledi i praćenje su ključni za pravovremeno prepoznavanje i upravljanje ovim stanjima. Ukoliko imate sumnje ili simptome povezane s bubrezima, preporučuje se da se konsultujete s lekarom.

Šta uzrokuje ciste na bubrezima?

Ako su ciste na bubrezima uzrokovane policističnim bolestima bubrega, onda su one nasleđene. To znači da ih imate, jer su u porodici. Za većinu ljudi, međutim, to nije slučaj. Doktori nisu sigurni zašto se kod njih formiraju ciste. Može biti da površina bubrega vremenom slabi. Ovo bi moglo objasniti zašto su ciste na bubrezima najčešće kod ljudi starijih od 50 godina.

Dijagnostikovanje cisti na bubrezima

Najčešći testovi koji se koriste za dijagnozu jednostavnih cista bubrega uključuju:

• Ultrazvuk: Visokofrekventni zvučni talasi stvaraju slike unutrašnjosti tela.
• Kompjuterska tomografija (CT) : Rendgenski zraci i kompjuteri daju slike poprečnog preseka tela. Skeniranje zahteva injekciju jodovanog kontrasta kako bi se razlikovale ciste ispunjene samo tečnošću od čvrstih masa.
• Magnetna rezonanca (MR) : Magneti, radio talasi i računar stvaraju slike unutrašnjosti tela. Takođe se mogu koristiti za razlikovanje cista ispunjenih tečnim i čvrstim masama.
  

Pošto ne zahtevaju kontrast sa jodom, magnetna rezonanca se koristi za pacijente sa alergijom na jod.

Lečenje cisti na bubrezima

Ukoliko cista ne izaziva simptome ili komplikacije, lečenje nije potrebno. Za jednostavan stečeni cistični bubreg verovatno neće trebati lečenje. Međutim, u retkim slučajevima kada imate simptome, lečenje će biti potrebno.

Procedura koja se zove skleroterapija ciste koja uključuje korake:

• Lekar buši cistu dugom iglom ubačenom kroz kožu, koristeći ultrazvuk za vođenje.
• Lekar drenira (aspirira) cistu i onda može napuniti praznu kesicu rastvorom koji sadrži alkohol; ovo uzrokuje stvrdnjavanje tkiva i smanjuje šanse da će se cista vratiti. Ožiljci u prostoru unutar ciste nazivaju se skleroza.

U nekim slučajevima, cista će se vratiti i ponovo napuniti tečnošću. Vaš lekar u tom slučaju može preporučiti operaciju. Tokom procedure, hirurg će umetnuti tanku, osvetljenu cev za gledanje koja se zove laparoskop i druge instrumente za odvođenje tečnosti iz ciste i uklanjanje ili spaljivanje njenog spoljašnjeg zida kako bi se sprečilo da se vrati. Možda ćete morati da ostanete u bolnici jedan ili dva dana nakon operacije.