Šta je koksartroza?

Koksartroza je degenerativno-distrofično oštećenje zgloba kuka. Bolest je teška i najkarakterističnija je za ljude aktivnog radnog uzrasta. Koksartroza je ujedno i najrasprostranjeniji i najteži oblik degenerativno-distrofičnih bolesti zglobova. Većina pacijenata postaje invalidna zbog artritisa zgloba kuka.

Simptomi koksartroze

Glavni znak razvoja koksartroze je progresivni bol. Na početku bolesti, bolovi se javljaju samo pri većem fizičkom naporu ili pri nošenju velikog tereta. Kako bolest napreduje, bol počinje da se javlja i kada je pacijent u mirovanju i ne jenjava ni posle dužeg odmora. Bol značajno smanjuje amplitudu kretanja u zglobu. Produženo fiziološko ograničenje dovodi do razvoja nepovratnih anatomskih promena. Hronični i progresivni tok bolesti negativno utiče na kvalitet života i smanjuje radnu sposobnost, sve do razvoja invaliditeta. Ortopedi ističu važnost blagovremenog traženja medicinske pomoći, što značajno povećava efikasnost minimalno invazivnih hirurških zahvata u cilju očuvanja zgloba.

Koji su tipovi koksartroze?

Postoje različiti tipovi koksartroze, a neki od njih su:

• Primarna koksartroza: Ovo je najčešći tip koksartroze i obično se razvija kao deo procesa starenja ili zbog genetske predispozicije. Primarna koksartroza može biti povezana s normalnim trošenjem hrskavice u zglobu kuka tokom vremena..
• Sekundarna koksartroza: Ovaj tip koksartroze razvija se kao posedica drugih stanja ili faktora koji utiču na zglob kuka. To mogu biti prethodne povrede, kao što su frakture kuka ili displazija kukova, infekcije zglobova, reumatske bolesti poput reumatoidnog artritisa ili metabolički poremećaji poput osteonekroze.
• Posttraumatska koksartroza: Ovaj tip koksartroze javlja se kao posledica traume ili povrede zgloba kuka, poput frakture ili dislokacije. Traumatska oštećenja zgloba kuka mogu dovesti do degeneracije hrskavice i razvoja koksartroze tokom vremena.
• Osteonekrotična koksartroza: Ova vrsta koksartroze rezultat je poremećaja cirkulacije krvi u glavi butne kosti, što dovodi do oštećenja hrskavice u zglobu kuka. Osteonekroza može biti uzrokovana različitim faktorima, uključujući prethodne povredede, upotrebu kortikosteroida ili zloupotrebu alkohola.

Svaki od ovih tipova koksartroze može zahtevati specifičan pristup lečenju kako bi se olakšali simptomi i sprečilo dalje oštećenje zgloba kuka. Važno je da medicinski stručnjak postavi dijagnozu i preporuči odgovarajući tretman za svakog pojedinog pacijenta.

Šta uzrokuje koksartrozu?

Koksartroza je hronična bolest koju karakteriše degeneracija zglobne hrskavice. Proređivanje sloja hrskavice i narušavanje njenog integriteta dovodi do trenja zglobnih površina obe kosti jedna o drugu.

Kao rezultat toga, zglob kuka razvija sekundarni upalni proces koji se naziva artroza zgloba kuka. Ovaj proces izaziva progresivne bolove i ograničava pokretljivost oštećenog zgloba. Glavni uzroci koksartroze su:

• Degenerativne promene vezane za uzrast
• Metabolički poremećaji
• Traumatska povreda zgloba
• Akutni ili hronični inflamatorni procesi, uključujući i one zarazne prirode
• Poremećaji cirkulacije kuka

U zavisnosti od toga šta je izazvalo promene na hrskavici, artroza zgloba kuka može biti dvostrana ili zahvatiti samo jedan zglob.

Dijagnostikovanje koksartroze

Početni cilj je da se utvrdi da li postoji istorija bolesti ili povrede. Ovaj korak takođe može pomoći da se isključe druge bolesti koje bi mogle biti razlog za tegobe.

Zatim se pacijent podvrgava kliničkom pregledu. Testovi pokretljivosti i funkcionalni testovi daju informacije o pokretljivosti i reakcijama na bol.

U sledećem koraku, tehnike snimanja se koriste za određivanje stanja zgloba kuka, posebno hrskavice.

Posebna pažnja se posvećuje veličini zglobnog prostora. Što je zglobni prostor manji, koksartroza je naprednija. Rendgenski zraci takođe mogu otkriti deformaciju na zglobnim površinama. U retkim slučajevima, ultrazvuk, kompjuterska tomografija (CT) ili magnetna rezonanca (MR) se takođe mogu koristiti za precizniju dijagnozu. Takođe se može uraditi analiza krvi.

Kako se može sprečiti koksartroza?

Ako su poremećaji u detinjstvu ili rastu uzročni, treba ih ispraviti što je pre moguće. Što se ranije nepravilno poravnanje ispravi, to je manji rizik od naknadnog oštećenja kao što je artroza.

Opšte mere uključuju:

• Smanjenje moguće postojeće prekomerne težine.
• Redovno vežbanje koje ne dovodi do preopterećenja (hrskavica zgloba se hrani vežbanjem).
• Dobra, stabilna obuća takođe može pozitivno uticati na kretanje zgloba u zglobu kuka.

Lečenje koksartroze

Lečenje koksartroze nastoji da ublaži bol, poboljša funkciju zglobova i poboljša ukupni kvalitet života. Često obuhvata mešavinu nehirurških i hirurških pristupa:
Opcije nehirurškog lečenja

• Promene životnog stila: Upravljanje težinom i usvajanje vežbi sa malim uticajem mogu da umanje stres na zglob kuka.
• Fizikalna terapija: Fizioterapeuti mogu preporučiti prilagođene režime vežbanja i rutine istezanja kako bi se pojačala fleksibilnost i snaga zgloba kuka.
• Lekovi protiv bolova: Lekovi protiv bolova koji se izdaju bez recepta ili na recept mogu da obezbede privremeni predah od bolova u kuku.
• Pomoćni uređaji: Proteze ili štapovi mogu pružiti podršku zglobu kuka, ublažavajući pritisak na zahvaćeno područje.
• Injekcije: Injekcije hijaluronske kiseline ili injekcije kortikosteroida mogu pružiti privremeno olakšanje od bola i upale.

Opcije hirurškog lečenja

• Artroskopija kuka: Minimalno invazivna hirurška procedura koja ima za cilj popravku ili uklanjanje oštećenog tkiva zgloba kuka.
• Osteotomija: Hirurško poravnavanje zgloba kuka radi preraspodele težine i pritiska.
• Alternativa zameni kuka, gde se zamenjuje samo oštećena površina zgloba kuka.
• Hirurgija zamene kuka: U slučajevima teškog osteoartritisa, operacija zamene kuka može biti opravdana.