Šta je angiofibrom?

Angiofibrom je ne-kancerogeni tumor koji se razvija iz krvnih sudova i vezivnog tkiva, obično u predelu nosa ili kože. Iako je benigni, može izazvati značajne probleme ako se ne leči, zbog rasta u okolna tkiva.

Tipovi angiofibroma

Iako su svi angiofibromi benigni, različiti tipovi mogu izazvati različite simptome i zahtevati specifične pristupe lečenju.

• Nazofaringealni angiofibrom. Ovaj tumor se razvija u nazofarinksu, najčešće kod adolescentnih dečaka. Pored zapušenosti nosa, može izazvati ozbiljne krvne komplikacije zbog velike vaskularizacije.
• Fibromatozni angiofibrom kože. Angiofibrom koji se formira na koži, obično na licu, u obliku tvrdih izraslina.
• Angiofibrom u području sinusa. Tumor koji nastaje u sinusnim šupljinama, uzrokujući glavobolje i probleme sa disanjem. Može se proširiti na nosnu šupljinu, izazivajući otežano disanje i krvarenje.
• Ekstranasalni angiofibrom. Angiofibrom koji se razvija van nazofarinksa, najčešće u predelu glave i vrata. Može uzrokovati bolove i otoke u zahvaćenom području.

Simptomi angiofibroma

Jedan od ključnih simptoma angiofibroma jeste teško disanje kroz nos, koje često počinje na jednoj strani. Pacijenti mogu primetiti i spontano krvarenje iz nosa, koje postaje sve učestalije.

Pritisak tumora na okolne strukture može uzrokovati osećaj punoće u licu, glavobolje ili čak probleme sa vidom ako se širi prema očnim dupljama.

Povremeno, simptomi mogu uključivati promuklost ili bol u grlu, što otežava pravilno dijagnostikovanje bez detaljnih pregleda.

Uzroci angiofibroma

Angiofibrom se najčešće javlja kod dečaka u adolescenciji, što sugeriše povezanost sa povećanim nivoima androgenih hormona u ovom periodu života. Lekari ističu da genetski faktori, kao što su mutacije u genima odgovornim za razvoj krvnih sudova, mogu doprineti njegovom nastanku.

Uzroci nastanka angiofibroma prema ključnim faktorima

• Hormonski faktori: Rast nivoa androgena tokom puberteta često se povezuje sa pojavom angiofibroma.
• Genetski faktori: Nasledne mutacije ili genetska predispozicija mogu igrati značajnu ulogu.
• Fiziološke nepravilnosti: Problemi u razvoju krvnih sudova u nazofarinksu mogu doprineti razvoju ovog tumora.

Dijagnostikovanje angiofibroma

Za dijagnozu angiofibroma koristi se sledeći postupak:
1. Klinički pregled:

• Lekar ispituje simptome poput krvarenja iz nosa, zapušenosti i otežanog disanja.
• Pregled ždrela i nosne šupljine vrši se pomoću endoskopa ili otoskopa.

2. Radiološka snimanja:

• CT skener: Kompjuterska tomografija prikazuje dimenzije tumora i njegovu invaziju na okolna tkiva.
• Magnetna rezonanca: MR detaljno prikazuje strukture mekih tkiva i krvne sudove.

3. Angiografija:

• Koristi se za procenu dotoka krvi u tumor, a često i za pripremu embolizacije pre operativnog zahvata.

4. Biopsija:

• Retko se sprovodi zbog opasnosti od obilnog krvarenja, jer je tumor bogato prokrvljen.

Najčešće su klinički pregled i snimanja dovoljni za pouzdano postavljanje dijagnoze.

Lečenje angiofibroma

Lečenje angiofibroma određuje se na osnovu simptoma, širenja tumora i njegove veličine. Glavni pristupi uključuju:
1. Hirurško lečenje:

• Ovo je najčešća i najuspešnija terapija za angiofibrom.
• Operacija se primenjuje kod tumora koji izazivaju značajne probleme ili se šire u susedna tkiva.
• Embolizacija krvnih sudova pre operacije smanjuje rizik od obilnog krvarenja tokom zahvata.

2. Radioterapija:

• Ova metoda je pogodna za tumore koji se ne mogu potpuno ukloniti ili se ponovo pojavljuju.
• Pomaže u smanjivanju tumora i kontroli njegovog rasta.

3. Praćenje:

• Kod manjih tumora koji ne izazivaju simptome, može se primeniti strategija praćenja bez aktivnog lečenja.

4. Lekovi (ređe) :

• Hormonski tretmani ili lekovi koji usporavaju rast tumora koriste se u specifičnim situacijama.

Odabir metode zavisi od uzrasta pacijenta, veličine tumora i opšteg zdravstvenog stanja.

Prevencija angiofibroma

Angiofibrom je benigni tumor čiji nastanak nije moguće u potpunosti sprečiti, jer se njegov razvoj povezuje sa genetskim faktorima i hormonskim promenama, posebno tokom puberteta. Ipak, određene mere mogu pomoći u ranom otkrivanju i smanjenju komplikacija:

• Redovni lekarski pregledi: Kod adolescenata, posebno dečaka, koji imaju česte epizode krvarenja iz nosa ili zapušenost nosa, preporučuje se pravovremena konsultacija sa specijalistom ORL-a (otorinolaringologom).
• Praćenje porodične istorije: Ako postoji istorija angiofibroma ili sličnih stanja u porodici, preporučuje se pojačan nadzor i konsultacije sa lekarom u ranoj fazi puberteta.
• Izbegavanje povreda: Povrede nosa i nazofarinksa mogu izazvati dodatne komplikacije ili pogoršati postojeće simptome, pa je važno zaštititi lice tokom sportskih i fizičkih aktivnosti.
• Praćenje simptoma: Rano prepoznavanje simptoma, kao što su zapušenost nosa, otežano disanje i ponavljajuće krvarenje iz nosa, može pomoći u ranijem dijagnostikovanju i lečenju.

Iako specifična prevencija za angiofibrom ne postoji, pravovremena reakcija i pažljivo praćenje potencijalnih simptoma mogu značajno smanjiti rizik od komplikacija.