Šta je vaskularna hirurgija?

Specijalnost medicinske oblasti poznata kao vaskularna hirurgija fokusira se na dijagnostiku, terapiju i hirurške intervencije u vezi sa vaskularnim oboljenjima, odnosno stanjima i narušenostima krvnih sudova. Centralnu ulogu u organizmu igraju krvni sudovi, koji prenose krv i nužne nutritivne materije širom tela. To naglašava neizmernu važnost ove discipline za održavanje optimalnog zdravlja vitalnih organa, uključujući srce i mozak.

Simptomi vaskularnih bolesti

Efekti vaskularnih bolesti mogu biti široko rasprostranjeni i mogu uključivati postepeno pogoršavanje problema sa nogama (kao što su bol ili oštećeno zarastanje) ili teške posledice poput srčanog ili moždanog udara.

Možda ćete godinama primetiti neke blage efekte, ili možda nećete osetiti ili primetiti bilo kakve rane simptome - a ozbiljna komplikacija može biti prva klinička manifestacija vaše vaskularne bolesti.

Prvi efekti vaskularnih bolesti mogu uključivati:

• Suva koža na stopalima, prstima
• Rane koje ne zarastu na stopalima, prstima
• Klaudikacija (bol, grčevi ili nelagodnost)
• Promene na koži, poput blede kože ili hladne lepljive kože na stopalima, prstima
• Bol u stopalima, prstima
• Kratkoća daha sa naporom
• Angina (bol u grudima) uz napor ili u mirovanju
• Prolazni ishemijski napadi (TIA), koji mogu uključivati kratke epizode ​​vrtoglavice, oštećenja govora i/ili slabosti na jednoj strani tela

Koji su najčešći razlozi zbog kojih je potrebna vaskularna hirurgija?

Ukoliko se dijagnoza vaskularnih bolesti ustanovi na vreme i pacijenti se pridržavaju saveta lekara operacija nije neophodna. To uključuje konzumiranje propisanih lekova (najčešće aspirin) u kombinaciji sa promenom načina života, redovna fizička aktivnost i promena ishrane.

Kada je hiruška intervencija neophodna, ona je od krucijalnog značaja jer poboljšava pokretljivost, smanjuje bol i na taj način se izbegavaju komplikacije kao što su moždani i srčani udari.

Kod pacijenata kojima je hiruška intervancija naophodna postoji niz razloga za to kao što su:

• Aterosklerozu: Odnosi se na nagomilavanje masnih naslaga (plakova) na unutrašnjim zidovima arterija, što dovodi do ometanja protoka krvi. Vaskularna hirurgija pomaže kako bi se uspostavio normalan protok krvi.
• Aneurizme: Predstavljaju proširene arterije koje prsnućem mogu izazvati krvarenja. Hirurškim intervancijama se uklanjaju aneurizme i popravljaju oštećeni krvni sudovi.
• Varikozne vene: Varikozne vene su isprepletane, proširene vene koje izazivaju estetske problem, oticanje i bol. Hiruška intervancija izvodi flebektomiju ili vensku ablaciju kako bi se problem rešio.
• Tromboza: Stvaranje krvnih ugrušaka, poznatijih kao trombovi, predstavljaju veliki problem blokiranjem protoka krvi kroz krvne sudove. Izvođenjem trombektomije (uklanjanje trobma) ili postavljanjem filera u krvne sudove se sprečava nastajanje novih.
• Bypass operacije: Ovaj način intervancije se koristi kako bi se omogućili alternativni putevi oko začepljenih ili suženih krvnih sudova.
• Limfatičke bolesti: Vaskularna hirurgija pomaže i kod limfatičkih problema gde postoji prekomerna akumulacija limfe u tkivima.
• Povrede: Usled oštećenja krvnih sudova prilikom povreda, hiruški zahvati mogu biti značajni sa popravku istih.

Ovo su samo neki od razloga zašto je vaskularna hirurgija naophodna. Nakon stanja i dijagnoze svakog pacijenta medicinski stručnjaci izložiće najbolji pristup lečenju.

Koje vrste operacija su dostupne za lečenje vaskularnih bolesti?

Iako se susrećemo sa raznovrsnim izazovima kada su vaskularne bolesti u pitanju, bitno je napomenuti da postoje osnovna dva kirurška metoda:

• Otvorena operacija: Ovaj postupak zahteva dug rez kako bi hirurg direktno pristupio problemu i sproveo terapiju.
• Endovaskularna hirurgija: Ovaj pristup podrazumeva umetanje katetera (uskih, fleksibilnih cevi) sa lekovima ili malim instrumentima kroz kožu i u krvne sudove.

U složenim slučajevima, može se primeniti kombinacija pristupa.

Tri uobičajene vaskularne bolesti koje se operativno rešavaju su:

• Abdominalna aortna aneurizma: Ova vrsta aneurizme uključuje ispupčenje i oslabljivanje dela zida aorte, najvećeg krvnog suda u telu. Aneurizma može rasti do opasnih razmera, što može zahtevati otvorenu operaciju. Ovaj postupak uključuje pravljenje velikog reza na abdomenu i zamenu oslabljenog dela aorte specijalnim metalnim okvirom poznatim kao stent ili autološkim tkivom nazvanim graft. Minimalno invazivna endovaskularna procedura može biti opcija za određene pacijente, gde se prave mali rezovi u preponama i koristi se rendgensko vođenje za postavljanje stenta ili grafta.
• Periferna arterijska bolest (PAD) : Hirurška intervencija koja se primenjuje kada su arterije koje dobavljaju krv rukama i nogama sužene ili blokirane usled ateroskleroze (nakupljanje masnih naslaga u arterijama). Ovaj postupak ima za cilj poboljšanje protoka krvi u udovima i ublažavanje simptoma kao što su bol u nogama pri hodanju (poznat kao klaudikacija) ili smanjenje rizika od ozbiljnih komplikacija poput gangrene.
• Proširene vene: Proširene vene, iako obično ne izazivaju ozbiljna stanja, često su neugodne i estetski nepoželjne. One se razvijaju kada oštećeni ventili u venama uzrokuju da se krv zadržava, što utiče na normalan protok krvi u telo. Za lečenje proširenih vena postoji nekoliko metoda, uključujući uklanjanje vena i flebektomiju, gde se vena uklanja putem reza na nozi ili kroz nekoliko manjih rezova duž vene.

Saveti kako izbeći vaskularne bolesti

Pravilnim sprovođenjem ovih smernica, možete značajno doprineti smanjenju verovatnoće za razvoj vaskularnih bolesti i unapređenju vašeg opšteg zdravlja.

• Usvojite zdravu ishranu
• Redovno vežbajte i održavajte fizičku aktivnost
• Ograničite unos alkohola
• Vodite računa o krvnom pritisku
• Održavajte optimalnu telesnu težinu
• Efikasno upravljajte dijabetesom (znajući da dijabetičari imaju dva do četiri puta veći rizik od razvoja kardiovaskularnih oboljenja u odnosu na osobe bez dijabetesa)
• Smanjite nivo holesterola u krvi
• Stres svesti na minimum
• Prestanak pušenja.

Testiranje pre vaskularne operacije

Nakon poseta lekaru radi fizičkog pregleda, preporučuje se obavljanje Color Doppler ultrazvuka kako bismo utvrdili stanje krvnih sudova. Medicinski postupak poznat kao Color Doppler primenjuje se za prikazivanje protoka krvi u krvnim sudovima i srcu, kao i za identifikaciju eventualnih nepravilnosti ili prepreka u krvnim sudovima. Ovaj metod koristi Dopplerov efekat za merenje brzine kretanja crvenih krvnih zrnaca u cirkulaciji i prikazuje ih u boji na ekranu.

U oblasti vaskularne medicine i kardiologije, Color Doppler se često upotrebljava. Glavni cilj ovog postupka je obezbediti informacije o protoku krvi u arterijama i venama, otkriti suženja ili blokade u krvnim sudovima, identifikovati trombove ili aneurizme, kao i proceniti srčane funkcije. Boje na ekranu predstavljaju brzine protoka krvi, omogućavajući lekarima da prate putanju krvi kroz telo.

Oporavak posle vaskularne hirurgije

Oporavak nakon vaskularne hirurgije zahteva posvećenost i strpljenje. Svaka osoba prolazi kroz svoj jedinstveni proces ozdravljenja, a mnogi se suočavaju s izazovima kao što su osećaji nemoći, bol i anksioznost. Važno je shvatiti da nema univerzalnog pravila za oporavak.

Vaskularna hirurgija ima potencijal da značajno unapredi kvalitet života. Ona može omogućiti pacijentima povratak u normalne svakodnevne aktivnosti bez ranijih smetnji. Ova grana medicine donosi nadu i olakšanje mnogim osobama koje se suočavaju s vaskularnim problemima. Kroz strpljenje, upornost i podršku, većina ljudi može dostići uspešan oporavak nakon vaskularne hirurgije.