Šta je prelom lopatice?

Prelom lopatice (skapule) je fraktura jedne od ključnih kostiju ramenog pojasa, koja ima važnu ulogu u povezivanju nadlaktične kosti sa grudnim košem i omogućavanju širokog opsega pokreta ruke. Ova vrsta preloma je relativno retka i čini manje od 1% svih preloma, što se može pripisati debelom sloju mišića koji štite lopaticu. Do frakture najčešće dolazi usled visokointenzivnih trauma, kao što su saobraćajne nesreće, padovi sa visine ili direktni udarci u leđa ili rame. U zavisnosti od lokalizacije preloma (telo lopatice, vrat, glenoidalna šupljina, akromion, korakoidni nastavak), klinički pristup i terapija mogu značajno da variraju - od konzervativnog lečenja do hirurške intervencije.

Simptomi preloma lopatice

Najčešći znaci koji mogu ukazivati na prelom lopatice:

• Akutni bol u zadnjem delu ramena - pogoršava se pri disanju, kašljanju ili pokretima.
• Nemogućnost podizanja ruke - pacijent često drži ruku uz telo radi ublažavanja bola.
• Vidljivo oticanje i modrice - posebno iza ramena i duž lopatice.
• Bol pri dubokom disanju - zbog blizine grudnog koša i mišića za disanje.
• Zvučno pucketanje pri pokretima - moguće kod nestabilnih preloma.
• Osetljivost na dodir i lokalizovana ukočenost - bol se javlja i pri blagom pritisku.

Vrste preloma lopatice

Prelomi lopatice se mogu klasifikovati prema tačnoj anatomskoj lokalizaciji na kojoj je došlo do oštećenja kosti.
Najčešće kliničke vrste preloma lopatice su:

• Intraartikularni prelomi - zahvataju zglobnu površinu lopatice, naročito glenoid, i mogu ozbiljno uticati na pokretljivost ramena.
• Ekstraartikularni prelomi - ne uključuju zglobnu površinu i obuhvataju telo, vrat i nastavke lopatice.
• Stabilni prelomi - bez pomeranja fragmenata, najčešće se leče konzervativno.
• Nestabilni prelomi - sa dislokacijom, zahtevaju pažljiv ortopedski pristup, ponekad i hiruršku intervenciju.
• Izolovani prelomi - lopatica je jedina povređena kost.
• Kompleksne frakture - često povezane s povredama rebara, ključne kosti ili ramenog zgloba.

Uzroci preloma lopatice

Fraktura skapule najčešće nastaje kao posledica jakih spoljnih sila, a uzroci se mogu klasifikovati prema mehanizmu povrede i stanju koštanog tkiva.
Najčešći uzroci preloma lopatice uključuju:

• Direktnu traumu. Snažan udarac u leđni deo ramena, najčešće tokom fizičkog sukoba, pada ili udara tvrdim predmetom.
• Saobraćajne nesreće. Naročito kod vozača i motociklista; jak frontalni udar može preneti silu na lopaticu kroz rame ili toraks.
• Pad sa visine. Kada osoba padne na rame, lakat ili direktno na leđa, pritisak se prenosi na lopaticu.
• Sportske povrede. Kontaktni sportovi kao što su ragbi, hokej ili borilačke veštine povećavaju rizik od preloma.
• Patološke frakture. Usled oslabljenog koštanog tkiva (osteoporoza, metastaze), može doći do preloma i pri minimalnoj traumi.

Dijagnostikovanje preloma lopatice

Dijagnostički postupak kod sumnje na frakturu skapule započinje se kliničkim pregledom, a zatim se po potrebi dopunjuje odgovarajućim slikovnim metodama koje omogućavaju detaljniju procenu povrede.

• Klinički (fizički) pregled. Lekar procenjuje prisutnost bola, otoka, ograničenja pokreta i lokalne osetljivosti. Sumnja na prelom se postavlja na osnovu anamneze (npr. pad, udarac) i kliničkog nalaza.
• Rendgenski snimak (RTG). Prva i osnovna dijagnostička metoda. U standardnim anteroposteriornim i lateralnim projekcijama može otkriti većinu preloma tela lopatice i akromiona. Ipak, sitniji i intraartikularni prelomi mogu ostati neprimećeni.
• Kompjuterska tomografija (CT skener). Standard za detaljnu analizu kompleksnih preloma, naročito onih koji uključuju glenoidalnu šupljinu i vrat lopatice. Omogućava trodimenzionalnu rekonstrukciju i precizno planiranje tretmana.
• Magnetna rezonanca (MR). Koristi se kod sumnje na oštećenje mekih tkiva, tetiva, ligamenata i hrskavice, koje često prate prelom lopatice. MR je naročito koristan u slučajevima kada bol i ograničenje pokreta nisu u skladu sa nalazima na RTG/CT.

Lečenje preloma lopatice

Lečenje frakture skapule zavisi od tipa i lokalizacije preloma, prisustva pomeranja fragmenata, kao i od opšteg zdravstvenog stanja pacijenta. U praksi se primenjuju sledeći terapijski pristupi:

• Konzervativno lečenje. Većina preloma lopatice (oko 80-90%) se uspešno leči bez operacije.
  Obuhvata upotrebu imobilizacije (mitela ili ortoza) u trajanju od 2 do 4 nedelje, uz postepeno uvođenje fizikalne terapije i vežbi za povratak pokretljivosti.
  Preporučuje se kod preloma bez dislokacije ili minimalno pomerenih fragmenata.
  
• Hirurško lečenje (operativno). Indikacije uključuju dislokovane prelome, frakture glenoidalne šupljine, otvorene prelome, kao i prelome udružene sa nestabilnošću ramenog zgloba.

Operacija se najčešće izvodi fiksacijom pomoću pločica i šrafova (osteosinteza), uz postoperativnu rehabilitaciju.