Šta su ravna stopala?

Ravna stopala karakteriše odsustvo uočljivog luka na jednom ili oba stopala. Kada stojite, unutrašnji tabani su spljošteni i ostvaruju direktan kontakt sa tlom. Sva novorođenčad su rođena sa ravnim stopalima; tipično, lukovi počinju da se razvijaju oko 6. godine. Otprilike dve od svakih deset osoba i dalje imaju ravna stopala u odraslom dobu. Kod nekih odraslih osoba, ligamenti i tetive stopala mogu degenerisati, što dovodi do stanja poznatog kao spušteni lukovi.

Generalno, ravna stopala ne predstavljaju nikakve probleme. Ipak, stanje može postati zdravstveni problem ako traje od detinjstva ili se nedavno razvilo u odraslom dobu.

Vrste ravnih stopala

1. Fleksibilno: Ovo je najčešći tip ravnih stopala. Do sedite, možete primetiti lukove u stopalima. Kada stojite i oslonite težinu na stopala, lukovi nestaju. Ovo stanje može trajati od detinjstva ili adolescencije i pogoršati se tokom vremena zbog istegnutih, pocepanih ili otečenih tetiva i ligamenata.
2. Kruta: Ova vrsta ravnih stopala se razvija tokom adolescencije. Dok sedite ili stojite ne možete da vidite lukove u stopalima. Savijanje stopala ili kretanje s jedne na drugu stranu može biti teško i bolno.
3. Stečena ravna stopala kod odraslih: Ovo stanje može biti rezultat pokidanih tetiva nogu, što dovodi do iznenadnog pada ili kolapsa lukova. Ovo stanje može biti bolno.
4. Vertikalni talus ili klackasto stopalo: Ovo je urođeno stanje, jer talusna kost skočnog zgloba nije u ispravnom položaju.

Simptomi ravnih stopala

Postoji velika grupa pacijenata koja ne primećuje nikakve simptome i smetnje, drugi mogu imati uobičajene simptome, uključujući bol na unutrašnjoj strani stopala zbog tendinitisa, grčeve u nozi, bol u stopalu ili mišićima nogu, svodu, peti ili spoljašnjoj strani stopala zbog kolapsa svoda koji izaziva trenje i bol pri hodanju.

Uzroci ravnih stopala

Neki ljudi mogu imati zdravstvena stanja koja povećavaju rizik od ravnih stopala, kao što su Daunov sindrom, cerebralna paraliza, dijabetes, hipertenzija, gojaznost, reumatoidni artritis, trudnoća ili slomljene kosti u stopalu.

Dijagnostikovanje ravnih stopala

1. Fizički pregled. Lekar će pregledati stopala i posmatrati obrazac habanja na cipelama kako bi procenio mehaniku stopala i hoda. Ako osetite bol, obavestite lekara. Možda ćete morati da se konsultujete sa pedijatrom ili ortopedskim hirurgom.

2. Testovi slikanja

• Rendgenski snimci mogu generisati slike kostiju i zglobova stopala, proceniti poravnanje stopala i otkriti artritis.
• CT skeniranje (kompjuterska tomografija) može pružiti više detalja nego rendgenski snimak. Lekari naručuju skeniranje ako imate kruto ravno stopalo da biste locirali gde su kosti spojene ili ako imate ravna stopala povezana sa degenerativnim zglobovima.
• Ultrazvuk može proizvesti slike mekih tkiva u stopalu kako bi se utvrdilo da li imate povredu tetiva.
• MR (magnetna rezonanca) može da pruži slike kostiju, mekih tkiva i pocepanih ligamenata.

Tretmani za ravna stopala

Obično lečenje nije neophodno, posebno ako ravna stopala ne izazivaju nikakve simptome ili bol. Ako imate bol, lekar može predložiti terapiju.

1. Terapije mogu ublažiti bol, ali ne mogu pomoći u ispravljanju stopala:

• Nosači za luk (ortoze) prilagođeni individualnim konturama stopala. Može da ublaži simptome, ali ne može da izleči ravna stopala.
• Vežbe istezanja mogu pomoći u istezanju skraćene Ahilove tetive.
• Fizikalna terapija je dobra za jačanje mišića i tetiva na stopalima i poboljšanje hoda.

2. Hirurška intervencija može biti neophodna kada nehirurški tretman ne može da poboljša simptome ili bol, ili kada pacijenti imaju uporan bol koji ograničava njihove svakodnevne aktivnosti. To može biti minimalno invazivna ili otvorena hirurška procedura.