Šta je perianalna fistula?

Perianalna fistula se razvija u blizini anusa. Obično se razvija prilično brzo i izaziva bol u rektumu ili anusu u kombinaciji sa groznicom i generalno lošim osećanjem. Može doći do očiglednog bolnog otoka pored anusa ili zadnjeg prolaza.

Analna fistula je skoro uvek rezultat prethodnog apscesa. Fistula povezuje prethodno inficiranu analnu žlezdu sa kožom na zadnjici izvan anusa.

Koji su simptomi perianalne fistule?

Perianalna fistula je obično povezana sa simptomima bola i otoka oko anusa. Pojedinci takođe mogu iskusiti umor i groznicu. Simptomi povezani sa fistulom uključuju:

• Ispuštanje gnoja iz otvora blizu anusa (pražnjenje može ublažiti bol)
• Bol i nelagodnost u analnom regionu
• Iritaciju kože oko anusa
• Propuštanje krvi sa iscetkom.

Koji su uzroci perianalne fistule?

Analna fistula se obično razvija nakon što eksplodira analni apsces ili kada apsces nije potpuno lečen.
Nakon što je apsces isušen, može postojati tunel koji povezuje analnu žlezdu iz koje je apsces nastao sa kožom. Ako se to dogodi, uporna drenaža iz spoljašnjeg otvora može ukazivati na postojanost ovog tunela. Ako spoljašnji otvor tunela zaraste, može se razviti ponovljeni apsces.

Fistula takođe može biti uzrokovana uslovima koji utiču na creva, kao što su Kronova bolest ili ulcerozni kolitis. Čak 50% ljudi sa Kronovom bolešću dobije analnu fistulu. Do 30% ljudi sa HIV-om (virus koji napada imuni sistem tela) takođe će razviti analnu fistulu. Analne fistule su češće kod muškaraca, uglavnom između 20 i 40 godina.

Tipovi perianalne fistule

Postoje različiti tipovi perianalnih fistula, a njihova klasifikacija može biti korisna za određivanje pristupa
lečenju. Evo nekoliko uobičajenih tipova:

• Inter-sfinkterne fistule: Ove fistule prolaze kroz jedan ili oba mišića sfinktera anusa. Mogu biti visoko ili nisko pozicionirane u odnosu na liniju dentate (granica između sluzokože debelog creva i kože oko anusa).
• Trans-sfinkterne fistule: Ove fistule prolaze kroz oba mišića sfinktera anusa. Mogu biti horizontalne, vertikalne ili dijagonalne.
• Suprasfinkterne fistule: Ove fistule se nalaze iznad mišića unutrašnjeg sfinktera anusa. Obično se javljaju kao komplikacija hroničnih ili nelečenih inter-sfinkternih fistula.
• Intrasfinkterne fistule: Ove fistule se nalaze unutar mišića unutrašnjeg sfinktera anusa. One su retke i obično su povezane sa specifičnim medicinskim stanjima, poput Kronove bolesti.
• Ekstrasfinkterne fistule: Ove fistule prolaze kroz tkiva oko mišića sfinktera anusa, uključujući okolno masno tkivo i mišiće karlice. Mogu biti komplikovane i zahtevaju pažljiv pristup lečenju.

Ova klasifikacija može pomoći hirurzima da odrede najefikasniji pristup lečenju svake pojedinačne perianalne fistule, uzimajući u obzir lokalizaciju, dubinu i druge karakteristike.

Dijagnostikovanje perianalne fistule

Lekar započinje negu ličnim razgovorom o istoriji bolesti, simptomima i o tome kako oni utiču na kvalitet života. Fistule se moraju pažljivo proceniti da bi se utvrdila njihova tačna lokacija unutar anusa i njihov odnos sa okolnom muskulaturom.

Da bi to uradili, lekari će pregledati anorektalnu oblast, a za pregled mogu koristiti anoskop—mali instrument za pregled unutrašnjosti analnog kanala. Ako lekar posumnja na Kronovu bolest ili ulcerozni kolitis, može preporučiti dalju procenu kolonoskopijom ili sigmoidoskopom kako bi se pregledalo debelo crevo. Na osnovu rezultata procene i testiranja, lekari će odlučiti koji tretman analne fistule je najbolji.

Lekar može odlučiti da koristi jedan od sledećih testova za dijagnozu perianalne fistule:

• Magnetna rezonanca (MR) daje slike fistule, mišića analnog sfinktera i karličnog dna
• Endoskopski ultrazvuk koristi visokofrekventne zvučne talase za vizuelizaciju analne fistule i mišića analnog sfinktera
• Sonde za fistulu se mogu umetnuti u analnu fistulu da bi se pomoglo u identifikaciji trakta
• Anoskop ili mali endoskop, može pregledati analni kanal
• Kolonoskopijom se pregleda celo debelo crevo
• Sigmoidoskopija ispituje deo debelog creva (sigmoidnog kolona) koji vodi do rektuma i anusa.

Lečenje perianalne fistule

Perianalna fistula predstavlja kompleksan medicinski problem koji zahteva sveobuhvatni pristup.
Terapija ove patologije često zahteva multidisciplinarni tim zdravstvenih stručnjaka koji zajedno razmatraju najefikasnije strategije za lečenje.
U nekim blažim slučajevima, primenjuju se konzervativne metode koje podrazumevaju upotrebu analgetika i antiinflamatornih lekova, kao i sedenje u toploj kupki kako bi se olakšali simptomi.

Međutim, u većini slučajeva, hirurška intervencija se smatra ključnom za trajno rešavanje ove komplikacije. Različite hirurške tehnike mogu biti primenjene, uključujući inciziju i drenažu, fistulektomiju, fistulotomiju, transanalnu endoskopsku mikrohirurgiju ili izvođenje LIFT procedure.

Pored konvencionalnih terapijskih pristupa, postoje i alternativne terapije koje se mogu razmotriti, kao što je primena bioloških agenasa ili hiperbarična oksigenacija, koje imaju za cilj ublažavanje simptoma i podsticanje zarastanja tkiva.

Ključno je da se svaki slučaj perianalne fistule individualno proceni i pristupi lečenju personalizovano,
uzimajući u obzir specifične karakteristike pacijenta i težinu njihovog stanja.