Šta je pankreatitis?

Pankreatitis je upala gušterače, organa koji se nalazi iza želuca. Gušterača ima važnu ulogu u varenju hrane i regulisanju nivoa šećera u krvi proizvodnjom insulina.

Šta je pankreas?

Pankreas je organ smešten duboko u stomaku, iza želuca. On ima dvostruku funkciju: endokrinu i egzokrinu.

• Endokrina funkcija: Pankreas sadrži grupu ćelija, koje proizvode hormone kao što su insulin i glukagon. Insulin je ključni hormon za regulaciju nivoa šećera u krvi i kada je nivo šećera visok, pankreas oslobađa insulin kako bi pomogao ćelijama da apsorbuju šećer iz krvi. Glukagon, s druge strane, povećava nivo šećera u krvi kada je potrebno, poput situacija kada je nivo šećera previše nizak.
• Egzokrina funkcija: Egzokrine ćelije pankreasa proizvode enzime koji se izlučuju u tanko crevo kako bi pomogli u varenju hrane. Ovi enzimi razgrađuju masti, proteine ​​i ugljene hidrate iz hrane koju jedemo.

Koji tipovi pankreatitisa postoje?

Postoje dva osnovna tipa pankreatitisa: akutni i hronični.

• Akutni pankreatitis: Ovaj tip pankreatitisa nastaje iznenada i može biti izuzetno bolan. Najčešći uzroci akutnog pankreatitisa uključuju prekomerno konzumiranje alkohola, prisustvo žučnih kamenaca, određene lekove, infekcije, povrede ili hirurške procedure.
• Hronični pankreatitis: Ovo je stanje koje se razvija postepeno i karakteriše se dugotrajnom upalom gušterače. Hronični pankreatitis može biti posledica ponovljenih epizoda akutnog pankreatitisa ili drugih faktora kao što su prekomerno konzumiranje alkohola, pušenje, genetski faktori ili autoimune bolesti.

Koji su simptomi pankreatitisa?

Simptomi pankreatitisa mogu varirati u zavisnosti od tipa bolesti (akutni ili hronični), težine upale i individualnih faktora. Evo nekih uobičajenih simptoma:
Simptomi akutnog pankreatitisa uključuju:

• Intenzivna bol u gornjem delu stomaka, često lokalizovana oko središnjeg dela i moguće se širi prema leđima
• Mučnina i povraćanje
• Gubitak apetita
• Nadutost
• Groznica i ubrzan puls.

Simptomi hroničnog pankreatitisa uključuju:

• Bol u gornjem delu stomaka koja može biti stalna ili se pojavljuje periodično
• Gubitak težine, često usled smanjenja apetita ili problema sa varenjem
• Masne stolice (steatorrhea), koje mogu biti velike, svetle i masne
• Dijareja
• Povremeno može doći do dijabetesa zbog oštećenja pankreasnih ćelija koje proizvode insulin.

Važno je napomenuti da simptomi pankreatitisa mogu imati sličnosti sa simptomima drugih gastrointestinalnih bolesti, pa je za preciznu dijagnozu i lečenje neophodno konsultovati se sa lekarom.

Koji su uzroci nastanka pankreatitisa?

Pankreatitis može biti izazvan različitim uzrocima, koji variraju u zavisnosti od tipa bolesti. Evo nekih uobičajenih uzroka pankreatitisa:
Akutni pankreatitis:

• Alkohol: Prekomerno konzumiranje alkohola je jedan od glavnih uzroka akutnog pankreatitisa
• Žučni kamenci: Blokada žučnih puteva žučnim kamenčićima može izazvati akutni pankreatitis
• Određeni lekovi: Neke vrste lekova, poput steroida, određenih antibioticima ili hemoterapijskih agenasa, mogu izazvati upalu gušterače kao nuspojavu
• Pušenje: Pušenje povećava rizik od razvoja akutnog pankreatitisa
• Genetski faktori: Nasledni poremećaji kao što je cistična fibroza mogu povećati rizik od razvoja pankreatitisa

Hronični pankreatitis:

• Alkohol: Kontinuirano prekomerno konzumiranje alkohola je čest uzrok hroničnog pankreatitisa
• Pušenje: Pušenje povećava rizik od razvoja hroničnog pankreatitisa
• Genetski faktori: Nasledne bolesti kao što su cistična fibroza, hemohromatoza ili hiperlipidemija mogu povećati rizik od hroničnog pankreatitisa
• Autoimuni faktori: Autoimune bolesti kao što je autoimuni pankreatitis mogu dovesti do hronične upale gušterače

Osim navedenih faktora, neki drugi uzroci kao što su infekcije, povrede, i određene metaboličke bolesti takođe mogu izazvati pankreatitis.

Kako se dijagnostikuje pankreatitis?

Dijagnostikovanje pankreatitisa obuhvata kombinaciju kliničkih simptoma, laboratorijskih testova i slikovnih pregleda. Evo kako se pankreatitis najčešće dijagnostikuje:
1. Laboratorijski testovi:

• Amilaza i lipaza: Povišeni nivoi enzima amilaze i lipaze u krvi su ključni indikatori akutnog pankreatitisa. Lipaza je specifičnija za pankreas.
• Krvna slika: Može pokazati leukocitozu (povećan broj belih krvnih zrnaca) i druge upalne markere.
• Testovi funkcije jetre: Mogu se uraditi da se isključe problemi sa žučnim putevima.
• Elektroliti, urea i kreatinin: Za procenu opšteg stanja pacijenta i funkcije bubrega.

2. Slikovni pregledi:

• Ultrazvuk abdomena: Prvi korak u mnogim slučajevima jer može otkriti upalu, pseudociste ili žučne kamence.
• CT skeniranje (kompjuterizovana tomografija): Vrlo detaljna metoda za procenu ozbiljnosti pankreatitisa, identifikaciju komplikacija kao što su nekroza pankreasa ili pseudociste.
• MR (magnetna rezonanca) : Koristi se za detaljniji pregled pankreasnih i žučnih kanala.
• ERCP (endoskopska retrogradna holangiopankreatografija): Koristi se i za dijagnostiku i za terapijske intervencije, kao što je uklanjanje žučnih kamenaca koji blokiraju pankreasni kanal.

3. Endoskopski ultrazvuk (EUS) :
Može pružiti detaljan prikaz pankreasa i pomoći u postavljanju dijagnoze hroničnog pankreatitisa ili otkrivanju maligniteta.

Kombinacija ovih metoda omogućava lekarima da precizno dijagnostikuju pankreatitis, odrede njegov uzrok i razviju odgovarajući plan lečenja.

Kako se leči pankreatitis?

Lečenje pankreatitisa zavisi od toga da li je reč o akutnom ili hroničnom obliku, kao i od težine bolesti i prisustva komplikacija. Evo osnovnih principa lečenja:
Akutni pankreatitis:

• Hospitalizacija: Većina pacijenata sa akutnim pankreatitisom zahteva hospitalizaciju radi pažljivog praćenja i lečenja.
• Intravenozna (IV) tečnost: Pacijenti često dobijaju IV tečnosti kako bi se održala hidratacija i stabilizovao krvni pritisak.
• Bolnički monitoring: Prati se nivo elektrolita, funkcija bubrega i drugi vitalni znaci.
• Analgezija (ublažavanje bolova): Bol se može ublažiti analgeticima, često se koriste opioidi.
• Prehrambena podrška: U početku se pacijentima često preporučuje gladovanje (NPO - ništa na usta) kako bi se pankreas odmorio. Postepeno se uvodi ishrana, počevši sa tečnostima, a zatim prelazak na laganu hranu. U težim slučajevima, može biti potrebna enteralna ili parenteralna ishrana.
• Lečenje uzroka: Ako su žučni kamenci uzrok pankreatitisa, može se preporučiti ERCP (endoskopska retrogradna holangiopankreatografija) za uklanjanje kamenaca ili operacija za uklanjanje žučne kese (holecistektomija).
• Antibiotici: Nisu rutinski potrebni osim ako postoji sumnja na infekciju ili dokazana infekcija (npr. nekrotični pankreatitis).

Hronični pankreatitis:

• Upravljanje bolom: Koriste se analgetici, uključujući i opioidne lekove, kao i druge metode upravljanja bolom poput nervne blokade.
• Enzimska supstitucija: Oralni pankreasni enzimi se koriste za pomoć u varenju i smanjenje steatoreje (masne stolice).
• Dijabetes menadžment: Ako hronični pankreatitis dovede do dijabetesa, lečenje uključuje kontrolu šećera u krvi uz pomoć insulina ili drugih antidiabetika.
• Dijetalne promene: Preporučuje se ishrana sa malo masti, uzimanjem manjih i češćih obroka.
• Izbegavanje alkohola: Potpuna apstinencija od alkohola je ključna za sprečavanje daljeg oštećenja pankreasa.
• Endoskopske procedure i hirurgija: Ako su prisutne komplikacije poput pseudocista ili opstrukcija, mogu biti potrebne endoskopske procedure ili hirurški zahvati.
• Lečenje osnovnog uzroka: Ako postoji osnovni uzrok hroničnog pankreatitisa, kao što je autoimuni pankreatitis, specifično lečenje može uključivati kortikosteroide ili druge
  imunomodulatorne terapije.

Lečenje pankreatitisa zahteva multidisciplinarni pristup koji uključuje gastroenterologe, hirurge, nutricioniste i druge specijaliste kako bi se postigla optimalna nega i poboljšao kvalitet života pacijenata.