Plućna tuberkuloza

Tuberkuloza je bakterijska infekcija koja je takođe poznata kao TBC. Može biti fatalna ako se ne leči. Tuberkuloza najčešće pogađa pluća, ali može uticati i na druge organe poput mozga.

Šta je tuberkuloza?

Tuberkuloza je zarazna bolest koja može izazvati infekciju u vašim plućima ili drugim tkivima. Obično utiče na vaša pluća, ali može uticati i na druge organe kao što su kičma, mozak ili bubrezi.

Ako ste zaraženi bakterijom, ali nemate simptome, imate neaktivnu tuberkulozu ili latentnu infekciju tuberkuloze (koja se naziva i latentna TBC). Može izgledati kao da je tuberkuloza nestala i da vam nije potrebno lečenje, međutim ona miruje (spava) u vašem telu.

Tri stadijuma tuberkuloze su:

• Primarna infekcija
• Latentna TB infekcija
• Aktivna TB bolest

Oko 10 miliona ljudi obolelo je od tuberkuloze širom sveta, a oko 1,5 miliona ljudi je umrlo od te bolesti 2020.

Pored aktivnih ili neaktivnih, možda ćete čuti o različitim vrstama tuberkuloze, uključujući najčešću plućnu tuberkulozu. Ali bakterija takođe može uticati na druge delove vašeg tela osim pluća, izazivajući vanplućnu tuberkulozu (ili tuberkulozu izvan pluća). Možda ćete čuti i o sistemskoj milijarnoj tuberkulozi, koja se može širiti po celom telu i izazvati:

• Meningitis - upalu mozga
• Sterilna piurija ili visok nivo belih krvnih zrnaca u urinu
• Potova bolest - takođe nazvana tuberkuloza kičme ili tuberkuloza spondilitis
• Adisonova bolest - stanje nadbubrežne žlezde
• Hepatitis - infekcija jetre
• Limfadenitis u vratu - koji se takođe naziva skrofula ili TBC limfadenitis

Sipmtomi plućne tuberkuloze

Ljudi sa neaktivnom TBC ne pokazuju simptome. Međutim, oni mogu imati pozitivan test kožne reakcije ili test krvi.

Pacijenti sa aktivnom TBC mogu pokazati bilo koji od sledećih simptoma:

• Kašalj (traje duže od dve nedelje)
• Bol u grudima
• Kašljanje krvi ili sputuma (sluzi)
• Umor ili slabost
• Gubitak apetita
• Gubitak težine
• Jeza
• Groznica
• Noćno znojenje

Faktori rizika za razvijanje plućne TBC

• Ljudi sa nezrelim ili oslabljenim imunološkim sistemom, kao što su bebe i deca.
• Ljudi sa bolestima bubrega, dijabetesom ili drugim hroničnim (dugotrajnim) bolestima.
• Ljudi koji su primili transplantaciju organa.
• Ljudi koji se leče hemoterapijom za rak ili druge vrste tretmana za poremećaje imunog sistema.

Šta uzrokuje plućnu tuberkulozu i kako se širi?

Tuberkulozu izaziva bakterija Micobacterium tuberculosis. Klice se šire vazduhom i obično inficiraju pluća, ali mogu inficirati i druge delove tela. Iako je TBC zarazna, ne širi se lako. Obično morate da provedete dosta vremena u kontaktu sa nekim ko je zarazan da biste ga uhvatili.

Tuberkuloza se može širiti kada osoba sa aktivnom tuberkulozom ispušta klice u vazduh kroz kašalj, kijanje, razgovor, pevanje ili čak smeh. Samo ljudi sa aktivnom plućnom infekcijom su zarazni. Većina ljudi koji udišu bakterije tuberkuloze u stanju su da se bore protiv bakterija i zaustave njihov rast.

Bakterija postaje neaktivna kod ovih osoba, izazivajući latentnu TB infekciju. Iako su bakterije neaktivne, one i dalje ostaju žive u telu i mogu postati aktivne kasnije. Neki ljudi mogu imati latentnu TBC infekciju doživotno, a da ona nikada ne postane aktivna i preraste u TBC bolest.
Međutim, TBC može postati aktivna ako vaš imuni sistem oslabi i ne može zaustaviti rast bakterija. Ovo je kada latentna infekcija postaje aktivna TB. Mnogi istraživači rade na tretmanima kako bi se širenje i oboljevanje od ove infekcije sprečilo.

Dijagnostikovanje plućne tuberkuloze

Tokom pregleda lekar će obavite fizički pregled kako bi proverio da li je prisutna tečnost u plućima.

Takođe će od vas zahtevati da mu pokažete medicinsku dokumentaciju, odnosno istoriju bolesti. Nakon fizičkog pregleda lekar vam može zakazati rendgenski snimak grudnog koša i uputiti vas da obavite medicinski test za potvrdu plućne tuberkuloze.

Postoje dve vrste skrining testova za tuberkulozu: tuberkulinski kožni test (TST) i test krvi, koji se naziva ispitivanje oslobađanja interferona gama (IGRA).

Za TST, zdravstveni radnik će ubrizgati malu količinu supstance koja se zove prečišćeni proteinski derivat (PPD) pod kožu vaše podlaktice. Posle dva do tri dana, morate se vratiti lekaru, koji će pogledati mesto ubrizgavanja.

Za dijagnostikovanje tuberkuloze putem testova krvi, zdravstveni radnik će uzeti krv i poslati uzorak u laboratoriju.

Dalji testovi za utvrđivanje da li je infekcija aktivna ili su vaša pluća inficirana uključuju:

• Laboratorijski testovi sputuma i plućne tečnosti.
• Grudnog koša.
• Kompjuterska tomografija (CT).

Važno je da posetite lekara ako živite ili ste zaposleni u velikim grupama gde je rizik visok, kao što su zatvori, hospicije, ustanove za kvalifikovanu negu, skloništa i druge zdravstvene ustanove; radite u mikobakteriološkoj laboratoriji; ste bili ste u kontaktu sa nekim za koga se zna ili se sumnja da ima tuberkulozu; je otpornost vašeg tela na bolesti niska zbog slabog imunološkog sistema; mislite da već imate tuberkulozu.

Lečenje plućne tuberkuloze

Važno je da započnete lečenje latentne TBC čak i ako nemate simptome, jer još uvek možete razviti plućnu tuberkulozu u budućnosti.

Ako imate plućnu tuberkulozu, vaš lekar može da vam prepiše nekoliko lekova, koje bi trebalo da uzimate šest meseci ili duže za najbolje rezultate.

Vaš lekar može preporučiti pristup koji se zove direktno posmatrana terapija kako bi se osiguralo da završite svoj tretman. Prekid lečenja ili preskakanje doza može učiniti plućnu TB otpornom na lekove.

Sa ovom vrstom terapije, zdravstveni radnik se sastaje sa vama svaki dan ili nekoliko puta nedeljno kako bi vam dao lek tako da ne morate da se setite da ga uzimate sami. Važno je da uzimate lekove svakog dana u isto vreme.