Tumor dojke

Dojka je organ u ljudskom telu koji je prisutan kod oba pola, ali je posebno razvijen kod žena. Sastoji se od mlečnih žlezda koje proizvode mleko, kao i od mlečnih kanala kroz koje mleko izlazi iz žlezda i ulazi u bradavicu. Pored mlečnih žlezda i kanala, dojka sadrži vezivno tkivo, masne naslage i krvne sudove.

Kod žena, dojke imaju ključnu funkciju u dojenju, jer proizvode mleko koje se koristi za ishranu novorođenčadi. Dojke se razvijaju tokom puberteta pod uticajem hormona, a tokom trudnoće i dojenja prolaze kroz dodatne promene kako bi se prilagodile potrebi za proizvodnjom mleka.

Šta je tumor dojke?

Tumor dojke predstavlja nekontrolisano množenje abnormalnih ćelija u tkivu dojke. Ova neoplazma može nastati u različitim strukturama dojke, uključujući mlečne kanale, lobule (žlezde odgovorne za proizvodnju mleka) i vezivno tkivo. Tumori dojke mogu biti bezopasni (benigni), ali i zloćudni (maligni), s mogućnošću širenja na druge delove tela.

Koji su tipovi tumora dojke?

Tumori dojke mogu se klasifikovati na nekoliko načina, ali najvažnija podela je na benigne i maligne tumore.

Benigni tumori dojke
Benigni tumori su nekancerozni i obično ne predstavljaju pretnju po život. Oni se ne šire na druge delove tela i obično ne zahvataju okolna tkiva. Najčešće vrste benignih tumora dojke uključuju:

• Fibroadenomi: Ovo su čvrste, glatke kvržice koje se često javljaju kod mladih žena. Obično su bezbolni i mogu se lako pomerati ispod kože.
• Ciste: Tečnošću ispunjene vrećice koje mogu varirati u veličini. Često se javljaju u premenopauzalnim ženama i mogu biti bolne, posebno pred menstruaciju.
• Intraduktalni papilomi: Male izrasline u mlečnim kanalima dojke koje mogu izazvati iscedak iz bradavice. Obično su benigne, ali mogu zahtevati uklanjanje ako uzrokuju simptome.
• Lipomi: Ovi tumori se sastoje od masnog tkiva i obično su bezopasni. Mogu biti mekani na dodir i sporo rastu.
• Fibrocistične promene: Ovo nije pravi tumor, ali se često javlja kod žena, izazivajući bolne, kvrgave promene u dojkama koje se mogu pogrešno protumačiti kao tumor.

Maligni tumori dojke
Maligni tumori su kancerozni i mogu biti agresivni. Imaju sposobnost invazije u okolna tkiva i metastaziranja, odnosno širenja na druge delove tela. Najčešće vrste malignih tumora dojke uključuju:

• Invazivni duktalni karcinom (IDC) : Ovo je najčešći tip karcinoma dojke. Počinje u mlečnim kanalima i može se proširiti na okolna tkiva. IDC čini oko 70-80% svih slučajeva raka dojke.
• Invazivni lobularni karcinom (ILC) : Ova vrsta raka počinje u lobulama dojke i može se širiti na druge delove tela. ILC je drugi najčešći oblik raka dojke.
• Duktalni karcinom in situ (DCIS) : Ovo je nekancerogeni (in situ) rak koji ostaje unutar mlečnih kanala i nije se proširio na okolna tkiva. DCIS se smatra ranom formom raka dojke i može biti tretiran kako bi se sprečilo njegovo napredovanje u invazivni rak.
• Lobularni karcinom in situ (LCIS) : Ovo nije pravi rak, već marker povećanog rizika za razvoj raka dojke. LCIS se nalazi u lobulama dojke i ne raste u okolna tkiva.
• Medularni karcinom: Retka vrsta invazivnog raka dojke koji se može manifestovati kao mekana, čvrsta masa. Ima tendenciju da raste brže, ali često ima bolju prognozu od drugih invazivnih karcinoma.
• Mucinozni (koloidni) karcinom: Ova retka vrsta raka dojke se sastoji od kancerogenih ćelija koje proizvode sluz. Tumori su obično meki i sporo rastu.
• Tubularni karcinom: Ova vrsta raka dojke se sastoji od malih, cevastih struktura i obično ima bolju prognozu.
• Pagetova bolest bradavice: Ova vrsta raka dojke zahvata bradavicu i areolu i često je povezana sa duktalnim karcinomom in situ ili invazivnim duktalnim karcinomom.

Svaki od ovih tumora može se razlikovati po izgledu, ponašanju i prognozi, što čini preciznu dijagnozu ključnom za odgovarajući tretman.

Faze tumora dojke

Klasifikacija tumora dojke u stadijume pomaže u proceni obima bolesti i planiranju tretmana. Postoji pet glavnih stadijuma:

1. Stadijum 0: Poznat i kao karcinom in situ, ovo je najraniji oblik gde su abnormalne ćelije prisutne samo u duktusima ili lobulama i nisu se proširile na okolna tkiva.
2. Stadijum I: Tumor je mali (do 2 cm) i nije se proširio na limfne čvorove ili se proširio samo na nekoliko obližnjih limfnih čvorova.
3. Stadijum II: Tumor može biti veći od 2 cm, ali manji od 5 cm, i može zahvatiti nekoliko limfnih čvorova.
4. Stadijum III: Veći tumori ili tumori koji su se proširili na veći broj limfnih čvorova, ali nisu došli do udaljenih organa.
5. Stadijum IV: Metastatski rak dojke, gde se tumor proširio na druge delove tela kao što su kosti, pluća, jetra ili mozak.

Koji su simptomi tumora dojke?

Simptomi tumora dojke mogu uključivati:

• Zadebljanje ili kvržicu u dojci ili pazuhu
• Promene u veličini, obliku ili izgledu dojke
• Promene na koži dojke, kao što su crvenilo, zategnutost ili naboranost (izgled narandžine kore)
• Promene na bradavici, uključujući iscedak, inverziju (uvlačenje), ili crvenilo
• Bol ili nelagodnost u dojci ili bradavici.

Uzroci tumora dojke

Nastanak tumora dojke može biti posledica različitih faktora, iako tačan uzrok često ostaje nepoznat.

Ključni faktori rizika uključuju:

• Genetska predispozicija: Mutacije u genima poput BRCA1 i BRCA2 mogu značajno povećati šanse za razvoj tumora dojke.
• Hormonske promene: Dugotrajna izloženost estrogenima i drugim hormonima može doprineti razvoju tumora.
• Životne navike: Pušenje, konzumacija alkohola, i gojaznost su povezani sa povećanim rizikom.
• Starost: Rizik raste sa starenjem.
• Istorija bolesti: Raniji benigni tumori ili druge bolesti dojke mogu povećati rizik.

Kako se dijagnostikuje tumor dojke?

Dijagnoza tumora dojke koristi različite metode kako bi se precizno utvrdila priroda i obim bolesti.
Proces obično uključuje:
1. Analizu krvi: Testiranje može otkriti prisustvo abnormalnosti.
2. Slikovne tehnike:

• Mamografija: Standardna metoda za otkrivanje abnormalnosti u dojci.
• Ultrazvuk dojke: Koristi zvučne talase za detaljno ispitivanje tkiva dojke.
• Magnetna rezonanca (MR) : Pruža visoko precizne slike, posebno korisne za procenu proširenosti bolesti dojke I njenih okolnih tkiva.
• Multislajsni skener (MSCT) : Omogućava detaljno snimanje i analizu potencijalne rasprostranjenosti tumora.

3. Biopsija: Uzima uzorak tkiva za laboratorijsku analizu kako bi se potvrdila dijagnoza.

Metode lečenja tumora dojke

Lečenje tumora dojke prilagođava se specifičnostima svakog slučaja i može uključivati:
1. Hirurške zahvate:

• Lumpektomija: Uklanjanje tumora zajedno sa delom okolnog tkiva.
• Mastektomija: Uklanjanje cele dojke, ponekad uključuje i limfne čvorove.

2. Hemoterapija: Koristi lekove za uništavanje kancerogenih ćelija i sprečavanje njihove daljnje proliferacije.
3. Radioterapija: Primena visokih doza zračenja za eliminaciju preostalih kancerogenih ćelija.
4. Hormonska terapija: Cilja na hormonske receptore tumora da bi se sprečio rast tumora kod hormonski osetljivih tipova.

Tumor dojke kod trudnica i dojilja

Terapija tumora dojke tokom trudnoće i dojenja zahteva poseban pristup kako bi se očuvalo zdravlje majke i bebe.
1. Dijagnostičke metode:

• Ultrazvuk dojke: Bezbedan je za trudnice i dojilje, pomaže u vizualizaciji tumora.
• MR dojke bez kontrasta: Koristi se za preciznije snimanje tumora, bez rizika za fetus.

2. Planiranje lečenja:

• Hirurgija: Može se izvesti tokom trudnoće, u zavisnosti od stadijuma bolesti.
• Hemoterapija: Ako je neophodna, obično se primenjuje u drugom ili trećem trimestru.
• Radioterapija: Preporučuje se da se lečenje odgodi do perioda nakon porođaja.
• Hormonska terapija: Ova vrsta terapije se obično izbegava tokom trudnoće zbog potencijalnih rizika za razvoj fetusa.